Evolucija Svesti
Kao što je čovek kroz istoriju evoluirao od majmuna i razvijao vremenom nove sposobnosti, kako bi sebi poboljšao kvalitet života, tako čovek u tok svog života evoluira i u nivou svesti. Kroz istoriju čovečanstva smo videli da svaka sledeća generacija osmisli i savlada neke nove veštine, koje nam olakšavaju život. Tako smo od prve vatre, vrlo brzo došli do struje i danas sve to zamenjujemo veštačkom inteligencijom. Isto se dešava i sa našom svešću. Mi se rodimo sa određenim nivoom svesti, koji kasnije proširujemo, kako bi sebi obezbedili kvalitetniji život. Nivo svesti određuje način na koji ćemo živeti, kakve ćemo odnose izgraditi, kakav način života ćemo voditi, čim ćemo se baviti, kako ćemo se ponašati, kakve ćemo stavove imati, kojim postulatima ćemo se voditi,…
Nivo svesti određuje kompletnu našu ličnost i kompletno naš život.
Svest možemo shvatiti kao obrazovanje ili stručno usavršavanje. Što imamo veći nivo znanja i obrazovanja to su nam veće mogućnosti izbora posla i mnoge stvare tada možemo raditi na mnogo bolji, lakši, efikasniji način. Tako je i sa razvojem svesti – što je veći nivo svesti koji razvijemo to su nam mogućnosti da živimo kvalitetniji i ispunjeniji život.
Kako proširujemo svoju svest, tako je kvalitet našeg života veći. Na nižim nivoima svesti, mi nismo u stanju da shvatimo da možemo da upravljemo svim svojim integralnim delovima (um, telo, misli, osećanja, potrebe, želje, reakcije, stavovi,….) kako bi promenili svoje okolnosti na bolje. Kako proširujemo svest, tako počinjemo da ovladavamo svakim svojim delom. Prvo učimo da kontrolišemo, razvijamo i upravljamo svojim fizičkim sposobnostima. To radimo odmah po rođenju. Nakon toga razvijamo svoje umne sposobnosti. Razvijamo logičko povezivanje, razvijamo povezivanje uzroka i posledice, razvijamo sposobnost analize različitih situacija i ljudi iz različitih uglova. Nakon toga dobijamo dovoljan nivo svesti da možemo da pristupimo samoanalizi, koja je ključna za dalji napredak svesti. Sagledati sebe u celosti i upoznati sebe u potpunosti je vrlo bitna sposobnost, koja nam omogućava da shvatimo da imamo mogućnost promene bilo kog dela sebe, koji nam ne koristi daljem napretku. U ovoj fazi razvoja prvo što uočavamo jeste postojanje našeg ega, kako sastavnog dela svakog ljudskog bića. Ego je najveća prepreka bilo kakvom napretku u bilo kom polju, jer je onaj deo nas koji nas stalno vuče unazad i onaj deo nas koji se nas tera da hranimo svoju sujetu, na uštrb bilo koje blagodati i bilo kog napretka. U ovoj tački najveći broj ljudi zaustavi svoj razvoj jer nisu u stanju da prepoznaju svoj ego, niti su u stanju da shvate da mogu da upravljaju svojim egom. Vrlo česta pojava jeste ta da se čovek veže za svoj ego i da se poistoveti sa svojim egom i time blokira sebe da dalje proširuje svoju svest.
Nakon toga počinjemo da uviđamo da imamo različite misli i počinjemo da shvatamo da mi svojim stavovima i ubeđenjima stvaramo te misli. Počinjemo da uviđamo da ako promenimo neko ubeđenje da nam se pojavlju i drugačije misli. Zatim shvatamo da i stavove i ubeđenja i misli mi možemo da kontrolišemo i menjamo. Tada uviđamo vezu između određenih misli i određenih emocija. Shvatamo da određene misli rađaju određene emocije. Pa sada možemo menjajući naše misli da promenimo naše emocije i da se osećamo bolje. Evolucija tada nastavlja dalje i shvatamo da našim mislima mi možemo i da promenimo naše okolnosti. Tada smo na nivo kada možemo da stvorimo odnose kakvi nama odgovaraju, tada možemo da prihvatimo nepovoljne okolnosti kao znak da je došlo vreme da opet nešto promenimo kod sebe kako bi se nakon toga i te okolnosti promenile u našu korist. I tu već imamo nivo svesti koji nam omogućava da shvatimo da menjajući sebe mi možemo stvarati situacije i okolnosti koje nam odgovaraju.
U sledećoj fazi dolazimo do nivoa kada počinjemo da uočavamo da smo mi povezani sa nekim višim silama i da nismo samo telo. Mi smo i energetska bića koja svojim mislima i željama mogu da stvaraju konkretne stvari. Tada postajemo kreatori. Mi tada kreiramo deo po deo našeg života. Ovde se opet pojavljuje mogućnost padanja pod uticaj ega jer saznanje da možemo svojim mislima da kreiramo konkretne stvari nas obuzme osećajem nadmoći i mislimo da smo Bog. Ukoliko se tu predamo egu, mi ćemo moći još neko vreme da stvaramo i to pripisujemo svojim nadprirodnim sposobnostima, ali se tu pojavljuju okolnosti i vrlo često bolesti koje će nas podsećati da moramo nastaviti sa promenama kako bi spoznali i ostale delove našeg bića, koje moramo da zadovoljimo.
Ukoliko nastavimo dalje uočićemo da postoji još jedan integralni deo nas, a to je duša. Tada će se javiti svest o tome da smo mi satkani od čiste ljubavi i počećemo da se rešavamo svih onih negativnih i destruktivnih stvari koje nas sprečavaju da osetimo tu dimenziju ljubavi. Tu prvi put stvarno shvatamo šta je ljubav i kako se ona manifestuje i kako se ona oseća. Tu već produbljujemo svoju sposobnost da volimo i pomeramo granice u odnosima prema svemu. Tu se susrećemo i sa tim kako izgleda istinsko zadovoljstvo i istinska ispunjenost i shvatamo da je neuporedivo divnije i bolje od zadovoljstava koja proističu iz strasti ili uma. Zadovoljstva na ovom nivou svesnosti su dugovečna i ne izazivaju dodatnu glad. Kada jednom iznikne neko osećanje ono ostaje istog intenziteta ili postaje jače za razliko od zaljubljenosti ili strasti koje brzo ispare. Kada jednom osetite istinsku ljubav, obuzima vas osećaj potpune ispunjenosti, zadovoljstva, sreće, radosti i to je nepromenjivo stanje. Ne zavisi od bilo kog spoljnog faktora jer je ta ljubav integralni deo vas. I sama činjenica da ste je spoznali i osetili je dovoljna da vas drži zadovoljnim do kraja života.
Ni tu ne staje naša evolucije jer može još više i bolje.
Kada shvatimo da smo bića sa dušom, počinjemo da shvatamo da je upravo to onaj deo nas koji nas čini živima. To je onaj deo nas koji upravlja sa nama i koji ima sve odgovore na sva naša pitanja. Upravo na tom nivou shvatamo da ne upravljom mi ni sa jednim svojim delom niti smo mi ti koji stvaraju bilo šta, nego sve što smo mi dolazi od duše. I tu istražujemo povezanost celokupnog svog bića sa dušom. Shvatamo da kada uradimo nešto što je u skladu sa našom dušom da se tada u celom našem biću javlja neki poseban osećaj zadovoljstva i neobjašnjivog mira. Tada celo naše biće i telo i um i misli i emocije,… sve odiše zadovoljstvom i mirom. Učićemo kako da komuniciramo sa našom dušom i kako da pratimo uputstva koje nam ona daje. Shvatićemo da naša duša kroz različite osećaje i ovacije u našem biću nam stavlja do znanja kada radimo nešto dobro za nas ili kada krećemo putem koji će biti štetan po nas. Uočićemo kada radimo stvari koje nisu u skladu sa našom dušom da nam se razboljevaju određeni delovi tela. Uočićemo povezanost između bolesti koje se pojave i onog što radimo destruktivno po nas.
Nakon toga ćemo shvatiti da je naša duša povezana sa nečim višim – sa našim Izvorom ili Bogom. Tada ćemo istraživati taj odnos i načine na koje se sve možemo povezati sa tim uzvišanim Izvorom, koji povezuje sve nas. Tu će se javiti svest o povezanosti sa svim bićima i ljuskog sveta i duhovnog. Uočićemo povezanost događaja u našem životu sa onim što će nam kasnije trebati. Shvatićemo kao da smo ceo život bili na nekoj vrsti specijalne obuke kako bi, kada dođe vreme, ostvarili najvažniji zadatak. Zadatak, zbog kog smo se i rodili i došli na ovaj svet. Tu se upoznajemo sa terminom svoje svrhe i svim onim što je potrebno kako bi krenuli putem ostvarenja sopstvene Darme ili svrhe postojanja.
Ni tu nismo došli do kraja naše evolucije svesti. Dalje razvijamo našu svest u pravcu razvoja ličnog odnosa sa Bogom i na razvoju potpune predanosti Bogu. Ovde celokupno bivstvovanje prepuštamo Bogu da on upravlja i nama i svim delovima našeg života. Ovde ćemo iskusiti i svedočiti svemoći Boga i odnosu služenju Bogu. To iskustvo ne može i da se objasni, ni da se poredi sa bilo kojim ljudskim iskustvom ili bilo kojom emocijom koja je svojstvena čoveku. Ovde čovek doživljava iskustva koja prevazilaze ljudsko, pa samim tim donose neuporedivo veći nivo zadovoljstva nego bilo koje iskustvo na fizičkom nivou.
Ni tu nije kraj, jer svest nije ograničena, ali tu ćemo stati sa pričom o svesti. Možemo reći da postoje nekih 6 nivoa razvoja svesnosti. Ovo je gruba podela i treba je shvatiti uslovno jer svest nije merljiva stvar, niti ograničena i konačna, da bi mogli strogo da je izmerimo i uklopimo u neki okvir. Ali za potrebe jasnije slike kako razvoj svesti se kreće i šta nam to donosi, grubo ćemo reći da postoji 6 okvirnih nivoa svesti. Ovde ćemo ukratko objasniti kakve karakteristike čovek ima na kom nivou i šta je to što na kom nivou svesti može da iskusi. Nivo zadovoljstva, duševnog mira i celokupne ispunjenosti je sve veći sa povećanjem nivoa svesnosti. Razvojem svesnosti, paralelno se razvijaju i naši delovi koji nam pružaju sve veći nivo zadovoljstva i ispunjenosti.
